E-mail
0800 151 152 besplatna info linija
Telefon
JKP "Čistoća i zelenilo" Subotica

Usluge

Eko rečnik

Ekološki rečnik pojmova

Elektronski i električni (EE) otpad spada u kategoriju opasnog otpada. Obuhvata sve vrste uređaja klasifikovanih u 10 kategorija, od malih i velikih kućnih aparata, IT opreme, preko rasvetne opreme, elektronskih igračaka do medicinskih uređaja, kao i fluorescentne cevi.

Reciklaža je proces sakupljanja i tretiranja otpada kako bi se ponovo upotrebio kao sirovi materijal u pravljenju istih ili sličnih proizvoda.

Ponovna upotreba jeste ponovna upotreba materijala, odnosno odbačenog predmeta bez promene strukture njegovog materijala, što može na primer da bude slučaj kod reciklaže.

Zagađujuće materije su materije čije ispuštanje u životnu sredinu utie ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet (eng. hazardous substances)

Odlaganje otpada je njegovo razvrstavanje, transportovanje kao i tretiranje, a zatim njegovo deponovanje na površini ili ispod površine zemlje.

Upravljanje otpadom je proces sakupljanja, transporta, procesuiranja, recikliranja i odlaganja otpadnih materija, naročito onih koje su proizvedene ljudskim aktivnostima, sve u cilju smanjivanja njihovog uticaja na ljudsko zdravlje, izgled i higijenu životne sredine. U poslednjih nekoliko decenija sve veća je tendencija da se kao osnovni ciljevi upravljanja otpadom smatraju i njegov uticaj na prirodnu stredinu, kao i na mogućnosti dobijanja izvora novih sirovina iz otpada.

Ekologija od grčke reči: οίκος, oikos, "domaćinstvo"; i λόγος, logos, "znanje") je interdisciplinarna nauka koja se bavi proucavanjem raznih živih organizama, njihovim medusobnim interakcijama, kao i okolinom u kojoj žive - mestom u prirodi koje nastanjuju i drugim prirodnim faktorima koji ih okružuju.

Ekološka ambalaža je ona ambalaža koja ne šteti prirodi, odnosno napravljena je od materijala koji su biorazgradivi, tako da se umesto ambalaže načinjene od veštačkih materijala, ova eko ambalaža smatra njenom "environmentally friendly" alternativom.

Ekosistem je dinamičan kompleks zajednica biljaka, životinja i mikroorganizama i njhove nežive sredine koji stupaju u međusobne odnose i stvaraju funkcionalnu zajednicu.

PET ili Polietilen teraftalat je termoplastični polimer granulat iz porodice poliestera i ima svoju široku primenu u proizvodnji sintetičkih vlakana, ambalažnih pakovanja za pića, hranu ili tečnosti. PET je jedan od najvažnijih sirovih materijala koji se koriste u veštački dobijenim vlaknima. Period razgradnje PET-a je i do nekoliko stotina godina.

PVC - polivinil hlorid je široko rasprostranjeni po upotrebi termoplastični polimer. Globalno, preko 50% proizvedenog PVC-a se koristi u građevinskoj industriji, gde sve više zamenjuje tradicionalne građevinske materijale kao što su drvo, beton i glinu. Kao tvrda plastika koristi se za pravljenje magnetnih traka, ploča, prozorskih profila, za vodovodne cevi, dok se kao meka plastika koristi u izradi odeće, podova, izolaciju električnih kablova na primer. Iako štetno utiče na zdravlje ljudi i okoline, PVC i dalje ima široku primenu. Zbog skupih troškova reciklaže, reciklira se u zanemarljivoj količini. Postoje pokušaji da se određenim industrijskim procesima iz PVC -a dobiju gorivo i minerali.

Izrazi i pojmovi iz Zakona o upravljanju otpadom u Srbiji

Klasifikacija otpada jeste postupak svrstavanja otpada na jednu ili više lista otpada koje su utvrđene posebnim propisom, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni.

Mobilno postrojenje za upravljanje otpadom jeste postrojenje za iskorišćenje ili tretman otpada na lokaciji na kojoj otpad nastaje, koje se zadržava u vremenski ograničenom roku na jednoj lokaciji i koje je takve konstrukcije da nije vezano za podlogu ili objekat i može se premeštati od lokacije do lokacije.

Posebni tokovi otpada jesu kretanja otpada (istrošenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja, otpadnih guma, otpada od električnih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju.

Postrojenje za upravljanje otpadom jeste stacionarna tehnička jedinica za skladištenje, tretman ili odlaganje otpada, koja zajedno sa građevinskim delom čini tehnološku celinu.

Proizvođač otpada jeste privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, čijom aktivnošću nastaje otpad i/ili čijom aktivnošću prethodnog tretmana, mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada.

Transport otpada jeste prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada.

Centar za sakupljanje jeste mesto određeno odlukom opštine, grada, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), na koje građani donose uglavnom kabaste predmete, kao što su nameštaj i bela tehnika, baštenski otpad i materijal pogodan za reciklažu.

Koristimo kolačiće da bismo poboljšali vaše iskustvo. Nastavljajući posetu ove stranice prihvatate našu upotrebu kolačića. Politika privatnosti/Politika o kolačićima

 
Vrh
strane