Hartija se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare šume, dolazi do zagađivanja reka.
Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini, moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje.
Preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta).
Pri tom, moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise.
Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji. Pravi se tako što se pesak, sa dodatkom još nekih materija, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom procesu se troši dosta energije, a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova. Ukoliko bismo reciklirali staklo, mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo, smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije. Reciklažom jedne flaše, uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku, zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati.
Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti.
Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku, jedan deo istorije naše Planete nestaje.
Po sadašnjoj stopi potrošnje, procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja, ali tada vršimo zagađivanje vazduha.
Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati.
Upotreba recikliranog materijala u proizvodnji predmeta od plastike, u inostranstvu se primenjuje poslednjih 30 godina, a kod nas u poslednjih 10. Proizvod koji se proizvede ne gubi na kvalitetu, a cena mu postaje prihvatljivija za tržište, jer je reciklirani materijal za 60% jeftiniji od originalnog granulata plastike.
Za preduzetnike koji počinju posao reciklaže plastike, olakšavajuću okolnost predstavljaju činjenice da plastičnog otpada ima na tone i da nije nikakav problem prodati recikliranu plastiku. Naprotiv!
Reciklaža plastičnih materijala podrazumeva jedan lančan i sveobuhvatan proces prerade. Plastični otpad se prvo sortira, zato sto postoji nekoliko vrsta plastike koja se reciklira:
Najzastupljeniji plastični otpad je od prve dve vrste plastike. Posle sortiranja ide čišćenje plastike od drugih materijala, papira, metala i sl. Zatim, pranje plastike, zato što reciklat mora da bude čist. Pranje se vrši strafiksom. On skida blato i ostalu prljavstinu sa plastike. Potom se krupniji komadi seku na sitnije, kako bi mogli da se ubace u mlin. Otpadna plastika se odvaja po bojama, a i ne mora. Sve zavisi od kupca reciklata (meljave). Meljava se pakuje u vreće težine do 30kg.
Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni, frižideri, šporeti, bočice za dezodoranse, limenke za napitke, kutije za kreme i slično. Metali se, naravno, dobijaju preradom odgovarajućih ruda. U procesu, najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade, brda, planine...). Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje.
Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu. Na kraju tog procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13.000 kWh (kilovat-časova) električne energije. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude, u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik.
U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke, stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Takođe, mogu se reciklirati i električni aparati. Godišnje se, takođe u Nemačkoj, razloži i preradi 100.000 frižidera, 150.000 televizora i oko 15.000 tona drugih aparata. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića, bočice od dezodoransa, kutijice od krema...
Elektronski i električni (EE) otpad spada u kategoriju opasnog otpada. Obuhvata sve vrste uređaja klasifikovanih u 10 kategorija, od malih i velikih kućnih aparata, IT opreme, preko rasvetne opreme, elektronskih igračaka do medicinskih uređaja, kao i fluorescentne cevi.
Mnogi EE proizvodi sadrže hemijske elemente kao što su živa, olovo, kadmijum, berilijum i dr., i ukoliko se nepropisno bace ili odlože na komunalnu deponiju, isparavanjem u vazduh dovode dugoročno do uništavanja životne sredine i ujedno mogu uticati na oboljenja jetre, bubrega, mozga, kancera.
Reciklaža elektronskog otpada je jako kompleksna jer postoji veliki broj različitih sirovina na relativno malom prostoru, tako da se odmah vrši sortiranje komponenti dobijene rasklapanjem opreme na sledeće grupe:
Sa gledišta ponovnog iskorišćenja, materijali mogu biti:
Iz starih CRT monitora se ponovo dobija staklo i olovo koji se, kao i metal, ponovo mogu upotrebiti u proizvodnji monitora.
Pri rasklapanju računara na sastavne komponente maseni udeo reciklabilnih komponenata se kreće od 70% do 80%. U reciklabilnom delu plastika je zastupljena sa oko 4%, a metalni delovi sa oko 96% mase. Maseni udeo reciklabilnih komponenata kod CRT ekrana je oko 30%, pri čemu je odnos plastike i metala u ovom delu 50:50.
Koristimo kolačiće da bismo poboljšali vaše iskustvo. Nastavljajući posetu ove stranice prihvatate našu upotrebu kolačića. Politika privatnosti/Politika o kolačićima
Administrator web sajta: Nenad Cvetanović
[email protected]
Javno komunalno preduzeće "Čistoća i zelenilo" Subotica
Jožefa Atile 4, 24000 Subotica, PIB: 100961002 MB: 08065136
Centrala: 024/620-444, Direktor: 024/620-455
Fax: 024/620-460, E-mail: [email protected]
