Уједи паса луталица скупо коштају Суботицу
Због уједа напуштених животиња, претежно паса луталица, Град Суботица је у 2018. години исплатио нешто више од 7,2 милиона динара оштећеним суграђанима, а исти износ исплатило је и ЈКП ''Чистоћа и зеленило''.
Током прошле године, 204 суграђана поднело је пријаву ЈКП "Чистоћа и зеленило" због уједа од стране паса луталица, претежно у пределу шаке и другим деловима руке, каже Александра Буквић, руководилац Радне јединице "Зоохигијена" у Прихватилишту за напуштене псе и мачке. Према њеним речима, до уједа најчешће долази због тога што људи несвесно, непознајући психологију паса и немогућности да протумаче сигнале које животиња шаље, прилазе како би јој помогли или да би је отерали и ударили.
Да уједи скупо коштају потврђују из Градског правнобранилаштва, којем се прошле године обратило 195 суграђана са захтевом за надокнаду штете. Како наводи Славица Дамјанов Петровић, градски правобранилац, већина тих случајева, тачније њих 108, решена је вансудским поравнањем, а преосталих 87 је добило епилог на суду, због чега су Град Суботица и надлежно предузеће исплатили укупну суму од око 14,5 милиона динара оштећеним грађанима, односно свако по нешто више од 7,2 милиона динара.
Колико је проблем уједа паса луталица озбиљан, показује то што се исплаћен износ готово удвостручио у односу на 2017. годину, када су оштећеним суграђанима ова два одговорна субјекта исплатила по 4,8 милиона динара.
У циљу смањења уједа и стављања под контролу напуштених животиња, осмишљена је Стратегија под називом "Ухвати, стерилиши, пусти", којом би се ухваћене животиње чиповале, вакцинисале, стерилисале и прошле кроз програм социјализације, а као тако обрађене, враћале на одређену територију која је безбедна како за њих, тако и за грађане, односно ван оквира школа, обданишта и здравствених установа. Како објашњава Буквић, Прихватилиште је обимски спремно да започне с реализацијом програма, али се још увек чека мишљење и потврда Управе за ветерину при Министарству за пољопривреду.
- Уколико на једној територији стерилишете 70 одсто паса, ви ћете имати нулту популацију паса, а самим тиме и мањи број угриза, јер стерилисана животиња нема нагоне, нема штенце, а самим тиме је мање агресивна. Важно је нагласити да је пас територијална животиња, те ако на овај начин обрађену животињу вратите на одређену територију, она ће ту територију штитити и спречити да на њу долазе друге животиње које нису прошле кроз програм. Наравно, они пси за које ветеринари утврде да су болесни или да из било ког разлога не могу да се врате на улицу, они би остали у Прихватилишту - објашњава Буквић.
Док се не добије "зелено светло", наша саговорница наглашава да је од изузетне важности примена закона, нарочито оних који се односе на обавезу власника да своје љубимце чипују и вакциништу, а по препоруци и стерилишу, како би спречили непланско размножавање.
- Већина тих штенаца заврши на улици, због тога што власници немају коме да их поклоне, немају довољно простора и услова за њихово држање или им напросто нису потребни - истиче Буквић, додајући да би Стратегија била успешна и дала позитивне резултате, сваки део ланца којег чине Прихватилиште, комунална полиција и инспекција мора да функционише. - После извесног времена, инспекција би могла да спроводи оштру контролу, а сви који нису испоштовали закон, да плате казне од којих би се напунио буџет. Мој предлог је да се од тог новца власницима који нису у финансијској могућности, а желе да стерилишу своје љубимце, омогући да то ураде бесплатно. Тако бисмо имали један уређен и затворен круг чиме бисмо коначно решили питање напуштених животиња.
Извор: Суботица.цом
