Обележавање паса и мачака врши се микрочиповима
Микрочиповање је идентификација животиње на сасвим једноставан и безболан начин чиме се замењује стара метода обележавања, тетовирање. Овај облик идентификације љубимаца је законска обавеза коју је ЕУ донела законском регулативом 04.10.2002. године, а у складу са њом се примењује и у нашој земљи.
Микрочип представља дигиталан код који се састоји од 15 цифара који су карактеристични за сваку земљу (прве три цифре су код државе - 688 је код Републике Србије). У складу са интернационалним стандардима ИСО 11784 и 11785 који се примењују и код нас то је једина информација коју микрочип садржи, а технологија која се користи за пренос информације је РФИД .
На који начин се изводи микрочивање
Микрочип је депонован у иглу ињектора и веома је малих димензија, величине зрна пиринча. Апликује са леве стране средњег дела врата испод коже пса или мачке и после 5-10 дана се око њега развија везивноткивна капсула која онемогућава да чип "путује" телом. Могућност чиповања животиње имају само лиценцирани ветеринари који одмах по чиповању животиње, исту уносе у Централну базу података коју води Министарство пољопривреде и животне средине, Управа за ветерину РС. Осим релевантних података о обележеној животињи у Централну базу се уносе и подаци о власнику (име и презиме, јединствени матични број грађана, адреса, број телефона). На крају се читав процес заокружује тако што се власнику, односно држаоцу пса или мачке издаје читко попуњен Пасош.
Очитавање микрочипа се врши помоћу одговарајућег читача за микрочип који се провлачи изнад леве стране врата, при чему се обезбеђује утврђивање идентитета власника и основних података животиње.
Уз чиповање обавезна је и вакцинација против беснила.
