Симптоми болести и лечење паса
Здрав пас се препознаје по добром кораку, истраживачком погледу, влажној њушци и вољом за игру. Уколико се разболи, морате да имате на уму да потпуно зависи од Вас и да му морате бити подршка. Научите спасоносне покрете, како бисте правилно реаговали у ургентним ситуацијама.
Уколико је Ваш пас потиштен, без апетита, има повишену температуру, губи на тежини итд. то могу бити симптоми за бригу. Немојте занемаривати ни респираторне, дигестивне и уринарне проблеме. Можда је у питању неко безазлено обољење, али можда је и нека озбиљна болест, па је најбоље да се консултујете са ветеринаром кад год сте у недоумици. Морате деловати брзо, али без панике, с обзиром да она може бити врло контрапродуктивна.
С обзиром да су болести које нападају псе честе и бројне, требало би их упознати како би се на време дијагностиковале и лечиле. Редовна хигијена, вакцинисање, брижљиво надгледање пса омогућиће Вам да му у сарадњи са ветеринаром обезбедите дуг живот.
УПОЗОРЕЊА
Добро је имати општи увид у болести које могу да задесе Вашег пса, али је много битније да умете да реагујете при појави симптома.
Уколико је пас здрав он неће имати вишак или мањак килограма. Њушка му је хладна и влажна, очи бистре и живахне, уши чисте, длака здрава, а лињање оптимално (два пута годишње; мада живот у стану смањује варирање температуре и узрокује мање, али стално испадање длаке).
Уколико је животиња здрава, уринираће два до три пута дневно, при чему мужјак подиже ногу због обележавања своје територије, а женка чучне. Здрава мокраћа је светло жута, без мириса. Столице су свакодневне или једном у два дана, чврсте, светло или тамно смеђе у зависности од режима исхране. Код здравог пса је апетит нормалан, воли шетње и игру. Уколико Ваш пас почне па показује знакове умора, задиханости, уколико често повраћа, запитајте се на шта ти симптоми указују, да ли их треба одмах лечити и сл.
ОПШТИ ЗНАЦИ
КЛОНУЛОСТИ, УМОР
Нормалан, здрав умор наступа након дана проведеног у лову, након спортских активности или игре. Такав умор ће брзо уклонити добар сан. Међутим, уколико је умор учестао, без видљивог разлога, могао би бити знак за узбуну.
Може бити последица хроничног срчаног оболења, као што је митрална инсуфицијенција код остарелог пса, или пак анемије, а може бити и последица инфекције изазване микробима, или паразитарне инфекције као што је пироплазмоза. Клонулост прати радикална промена у понашању пса – слабо реагује, лежи, стално спава, исцрпљен је.
Лечење: Уколико Ваш пас делује уморно и изнемогло, измерите му температуру ректалним путем, која би, уколико је нормална, требало да износи између 38°Ц и 39°Ц. Висока температура је чест узрок клонулости. Ако стање малаксалости траје више од 24 часа, одведите пса код ветеринара да би обавио потребне клиничке прегледе и лабораторијске анализе.
МРШАВЉЕЊЕ
Мршављење је смањење тежине услед топљења сала у телу. Често је повезано са губитком апетита и може бити симптом разних поремећаја. Наравно да не треба да Вас забрињава мршављење Вашег пса у неком периоду када је то очекивана појава (сезона лова, нпр.); али, уколико Ваш пас прогресивно мршави, схватите то као озбиљан проблем који може довести до кахексије, стања крајње мршавости изазваног копњењем мишића и сала.
Поред губитка апетита, узроци мршављења могу бити недовољна количина хране или проблеми дигестивног тракта – недовољна апсорбција због паразита, инфилтрација слузокоже дигестивног тракта узрокована упалом или тумором, лоше варење услед инсуфицијенције панкреаса. Мршављење може бити и симптом болести метаболизма (хипертиреозис, дијабетес) или неког канцерозног процеса.
Лечење: Неопходно је да ветеринар изврши комплетан преглед (вађење крви, оскултација, рентгенско снимање) и установи узроке прекомерног мршављења.
АНЕМИЈА
Анемија је смањење стопе хемоглобина крвног пигмента који преноси кисеоник до црвених крвних зрнаца у крви. Ткиво се не снабдева довољном количином кисеоника, бледи слузокожа уста, очију и гениталија, уз опште симптоме типа – задиханост, умор, убрзање пулса. Узроци су многобројни – престанак стварања црвених крвних зрнаца у кичменој мождини, недостатак витамина Б12, обољења јетре или хроничне бубрежне болести, болести изазване паразитима (пироплазмоза, рикециоза). Акутна крварења (хеморагија) или хронична (губљење крви у столици као последица упале слузокоже црева) такође могу бити узроци анемије.
Лечење: Након утврђивања примарног узрока, ветеринар приписује лечење.
ИКТЕРУС ИЛИ ЖУТИЦА
Жутицу прати обојеност ткива и слузокоже жутом бојом. До ње долази ненормалним разграђивањем хемоглобина пигмента који преноси кисеоник у црвена крвна зрнца. Псу, који је оболео од жутице, је кожа, слузокожа уста, очију и гениталија жуте боје.
Зависно од узрока болести, боја варира од бледожуте до интензивно жуте боје. Мокраћа је често смеђе боје, а столица тамне. Узроци жутице могу бити вишеструки: инфективне болести (пироплазмоза, лептоспироза), хепатитис, масе које стежу жучну кесицу.
Лечење: Неопходан је комплетан ветеринарски преглед пре сваког даљег лечења.
ГОЈАЗНОСТ
Велики број паса пати од ове болести, а међу њима најчешће стерилисане керуше, неактивни пси и они које власници прекомерно кљукају слаткишима. Неке расе имају склоност ка гојазности лабрадор, кокер,
Лечење: Власник треба да буде кооперативан, да поштује режим који је ветеринар одредио, укидајући постепено колаче и слаткише који се обично дају између оброка. Узгред, постоји храна у конзервама, звана дијететска, која допушта контролисање уношења калорија.
ГУБИТАК АПЕТИТА
Углавном пси имају навику да узимају оброке у одрђено време. Наравно, наилазимо и на неке ћудљивије који имају сопствени ритам када је исхрана у питању, као и на оне који данас одбијају оно што су до јуче јели са великим уживањем. Када псу ослаби или се потпуно изгуби апетит, говоримо о анорексији.
Анорексија може бити психолошке природе код животиње изложене траумама афективног порекла (пресељење, губитак газде), може бити изазвана упалом уста (гингивитис, стоматитис), ждрела (фарингитис), аерофагијом и цревним сметњама (присуство и заглављеност неког страног тела). До смањивања апетита може доћи и уколико пас има повишену температуру, или неку инфективну болест. Анорексија може бити хронична, пратилац неких обољења јетре, бубрега или неког тумора.
Лечење: Најпре посматрајте симптоме, и уколико се јави повраћање, абдоминални болови, температура, пријавите их ветеринару како би са сигурношћу успоставио дијагнозу.
ПОЛИДИПСИЈА
Овај поремећај је повезан са пренаглашеном потребом за уношењем течности. У зависности од узрока који је изазивају, мање је или више изражена. Уколико пас болује од дијабетиса изазваног хормоналним поремећајима, може попити литре воде на дан, уколико има гастритис, јавиће се жеђ знатно израженија од нормалне. Полипсодија се, дакле, јавља у случају дијабетиса, али и нефритиса, стомачних упала, као и дехидратације организма. Постоји и полидипсија психолошког порекла – потоманија.
Лечење: Потребно је, након извршених анализа крви и урина, поставити прецизну дијагнозу, како би се лечила болест која је узроковала овај поремећај.
ПОЛИФАГИЈА
Полифагија представља повећан унос хране, и најчешће изазива гојазност. Пас стално изгледа гладно, и непрестано нешто једе. Уколико је полифагија удружена са повећаним узимањем течности и повећаном елиминацијом уруна, може бити симптом дијабетеса мелитуса (што треба потврдити вађењем крви).
Лечење: Пожељно је пратити све симптоме, да бисте на тај начин помогли ветеринару у постављању дијагнозе и прописивању лечења.
ЗНАЦИ НА РЕСПИРАТОРНОМ ПЛАНУ
РИНИТИС, КИЈАЊЕ
Безопасни знаци, који се најчешће повезују са променом температуре, влаге или са пролазном упалом јесу готово неприметно цурење из носа, провидан секрет и сл. Међутим, уколико је цурење из носа упорно и траје пар дана, треба обратити пажњу. Неопходно је пратити да ли секрет цури из обе ноздрве, да ли је то гнојав, зеленкаст секрет.
Узроци могу да буду од хроничне упале, гљивичног обољења (аспергилоза), до тумора синуса. Секрет је у том случају често обојен крвљу. Врло често кијање је обавезан пратилац секреције из ниса, као последица упале носних шупљина. Незнатно крварење из носа може бити узроковано поремећајем у коагулацији или упалом плућа (лејшманиоза, рикециоза).
Лечење: Потребно је урадити снимак носних шупљина и биопсију, како би се утврдио тачан узрок.
ЗАДИХАНОСТ
Уколико није проузрокована напором (та врста задиханости престаје након одмора), или високом температуром, задиханост је, највероватније, узрок дисајног или срчаног обољења. Задиханост прати повећана фреквенција у дисању или отежано дисање. Када пас седи, предње ноге су му размакнуте, чељуст отворена, а покрети грудног коша изгледају убрзани.
Понекад му је слузокожа љубичасте боје. Ово је озбиљан проблем који може бити узрокован ендемом плућа, присуством течности у плућној марамици, хернијом дијафрагме (залажење абдоминалних органа у торакс путем отвора у дијафрагми насталог после неког удеса, на пример).
Лечење: Морате схватити озбиљност овог проблема и хитно посетити ветеринара, који ће обавити потребне прегледе и предложити терапију.
КАШАЉ
Кашаљ је симптом болести душника или бронхија. Постоје различите врсте кашља:
- јака навала кашља
- сув кашаљ - кашаљ са густим испљувком
- кашаљ са искашљавањем Уколико је у питању јак бронхитис или хронични бронхитис, кашаљ ће бити изражен и развијаће се неколико недеља и месеци.
Млада животиње мањег раста (јоркшир тењер, пудла), могу патити од кашља који је узрокован неком аномалијом душника, нпр. колапсом душника. Ово обољење се често јавља и код остарелог пса, па може бити срчаног порекла (митрална инсуфицијенција) или плућног (хронични бронхитис).
Лечење: Користе се сирупи за кашаљ који се могу наћи у хуманој апотеци. Уколико је пас веома млад, лечење мора брзо да се спроведе. Рендгенски снимак ће помоћи у дијагностиковању проблема код хроничног кашља, па ће се даља терапија одредити након тога.
ПРОБЛЕМИ НА ДИГЕСТИВНОМ ПЛАНУ
ДИЈАРЕЈА
Дијареја указује на упалу црева. Изглед столице је веома битан – може бити веома житка, необликована, уз присуство несварених намирница, или мека, у гомилици, слузава. Дефекација се повећава (више пута дневно) као и количина столице. Треба обратити пажњу на присуство свеже крви у столици (светло црвене боје или оне која је прошла процес варења (црне боје).
Уколико постоје и пратећи симптоми – повраћање, абдоминални бол, клонулост, треба забележити и све поменути ветеринару. То ће му помоћи да локализује порекло дијареје настале услед поремећаја у танком или дебелом цреву.
Лечење: Уколико Ваш пас има дијареју, требало би да буде на дијети 24 часова, након чега ћете га хранити малим оброцима на бази добро обареног пиринча и пилећег белог меса. Уколико је животиња малаксала, а дијареја се не зауставља, одведите је код ветеринара који ће пропсати одговарајуће лечење.
ЗАДАХ ИЗ УСТА
С обзиром да месоједи немају свеж дах због начина исхране, умерено непријатан дах није ништа необично. У неким околностима дах постаје непријатан, нарочито ако постоји каменац на зубима, или пиореја (гнојава упала десни). Одређене метаболичке болести као што су уремија у случају бубрежне инсуфијцијенције, могу такође бити узрок непријатног задаха.
Лечење: Пре свега се користе антибиотици и локални антисептици да би се каменац уклонио и да би се избегао неугодан задах. У продаји са могу наћи различити производи за хигијену зуба и усне шупљине. То су најчешће средства за чишћење зуба или течности у спреју које се распрше по вилицама. Често имају мирис меса, чоколаде и слично, да би их пас лако прихватио.
ПОВРАЋАЊЕ
Повраћање може уследити независно од неког поремећаја, некад се деси непосредно после веома брзог уношења хране (има паса који врло брзо једу). Но, ако су повраћања обилна и учестала, то може бити алармантно. Треба пратити да ли су повраћања у вези са узимањем оброка или не, односно да ли до њих долази у неким интервалима после конзумирања хране или воде, да ли у свом саставу имају жуч, да ли их прате још неки симптоми (дијареја, абдоминални бол, малаксалост, смањење апетита).
Уколико су повраћања повезана са узимањем хране, узрок је најчешће проблем дигестивног тракта (желуца или црева). Ако је, напротив, независан од оброка, највероватније је реч о болести или поремећају који нема везе са дигестивним трактом. Праћење симптома и вађење крви ће омогућити утврђивање узрока болести (да ли је у питању јетра, бубрези или нека инфекција).
Лечење: Потребно је спровести двадесеточасовну дијету уколико је дошло до повраћања. Вода је дозвољена у количини коју животиња тражи. Ветеринар ће се постарати за даље лечење и дијагностиковање болести. Кад кренете на пут понесите или дајте псу средство против повраћања (сат пре поласка) да не би повраћао у аутомобилу. Уколико приметите да се Ваш пас безуспешно мучи да нешто исповраћа, без оклевања га одведите код ветеринара, с обзиром да се највероватније ради о торзији желуца, која би могла да изазове смрт за неколико сати. То је обољење које чешће погађа крупније псе.
СИМПТОМИ У ВЕЗИ СА УРИНИРАЊЕМ
Анализе урина знатно помажу дијагностиковању обољења мокраћних путева (бубрега, бубрежних канала, бешике, уретра), али и осталих општих болести. Нормалан урин је светло жуте боје, бистар, без претерано израженог мириса. Ако је замућен, или чак обојен крвљу, највероватније је реч о уринарној инфекцији. Уколико се крв јавља, треба уочити када се јавља, у ком тренутку уринирања (на почетку, у току, или на крају).
Често се крварење на почетку уринирања повезује са инфекцијом простате. Тамно наранџасти урин је често знак жутице, а уколико је боје талога кафе, најчешће је реч о пироплазмози. Уколико је уринирање болно, можда се ради о циститису и уретритису – пас заузима положај за уринирање да би пустио само неколико капи.
Лечење: Немојте занемарити аномалије које су у вези са урином или уринирањем. Уколико пас не може да уринира, то може бити врло озбиљно и изискује хитну посету ветеринару, с обзиром да задржавање мокраће у бешици може бити узрочник бубрежне инсуфицијенције.
ПРОБЛЕМИ СА ГЕНИТАЛИЈАМА КОД ЖЕНКЕ
Свака врста секрета из вулве је ненормална, изузев мало крви у тренутку полног жара. Појава гноја у вулви може указивати на уринарну инфекцију пиометру, а јавља се два месеца после полног циклуса, и куја непрестано лиже тај део. Када је реч о овом обољењу, примећени су још неки симптоми: малаксалост, појачана жеђ, избацивање мокраће у великим количинама.
Треба обратити посебну пажњу на керуше које су примиле контрацептивне ињекције или су имале побачај изазван медикаментима. Уколико куја крвари ван циклуса, то може бити симптом тумора на јајнику, утерусу или у вагини.
Лечење: Ове симптоме треба схватити озбиљно. Неопходно је одмах посетити ветеринара, с обзиром да постоји опасност од добијања сепсе или бубрежне инсуфицијенције. Уколико се појави млеко или набрекла дојка код кује, треба знати да то нису нормални симптоми и да указују на лактацију нервног порекла.
ПРОБЛЕМИ СА ГЕНИТАЛИЈАМА КОД МУЖЈАКА
Дешава се да мужјаци луче замућену течност налик на гној у пределу полног уда.
Лечење: С обзиром да је реч о безазленом проблему, најбоље је да се да антисептик прилагођен за локалну употребу, и за неколико дана би проблем требало да се реши. Потребно је пратити величину и облик тестиса, посебно код старијих паса. Уколико тестис почне да се увећава, знајте да то није нормална појава и да се треба обратити ветеринару. Можда се ради о тумору који треба уклонити хируршким путем.
ЗНАЦИ ВЕЗАНИ ЗА НЕРВНИ СИСТЕМ
Симптоми који указују на угроженост централног нервног система су разноврсни и бројни зависно од болести. Уколико обично миран пас постане раздражљив, узнемири се, унезверено се креће без очигледног разлога, можда је у питању неко тренутно неспокојство, жеља да изађе, или сексуална побуђеност.
Међутим, уколико постане агресиван, ако не препознаје своје господаре, удара се, ореће у круг или лежи сатрвен у неком ћошку, можда је у питању тумор који притиска мозак (церебрална компресија), едем или хеморагија. Могу се јавити и грчеви, али су он и симптоми епилепсије, интоксикације, итиполикемичне кризе, менингитиса или ендефалитиса.
Лечење: Уколико Ваш пас изненада добије грчеве, оставите га у мрачној просторији и тишини док му не прође криза, која не би требало да траје више од неколико минута. У случају рецидива, или уколико се не опорави потпуно, па се чак јаве и други симптоми, позовите ветеринара. Потпуни губитак свести и млитавост животиње указује на срчану синкопу или инсулинску кому код пса са дијабетесом који се лечи инсулином. Наравно, не треба ни секунд одлагати одлазак код ветеринара. Нагла парализа такође изискује брзо реаговање. Она је често последица повреда (удес на путу), херније или хеморагије.
ЛОКОМОТОРНИ ЗНАЦИ
ХРАМАЊЕ
Храмање је често узроковано јаким болом услед фрактуре или уганућа, може бити узрок и анкилозе (као последица старе фрактуре), или неког обољења зглобова.
Лечење: Уколико је пас нагло почео да храмље, треба пажљиво опипати екстремитет да би се локализовао бол или врела тачка на зглобу; па треба брижљиво прегледати јастучиће на шапама и прсте у циљу проналажења ране, трна или „попиног прасета“ који могу изазвати апцес. Дешава се да пас држи савијену шапу услед неког погрешног покрета. Највероватније је у питању кидање укрштеног лигамента колена. Неке мале расе паса повремено држе задњу шапу подигнуту, и то је, најчешће, последица ишчашења зглоба у колену, али то треба ветеринар прецизно да дијагностикује.
Понекад пас не храмље увек на исту ногу: у питању може бити полиартритис, болно инфламаторно обољење које наизменично погађа више зглобова. Артроза се јавља код паса који старе, изазивајући често храмање задњих ногу и тог дела тела. Храмање може бити и последица проблема на нервној бази. На пример, дегенеративни миелитис је обољење кичмене мождине које се често среће код немачког овчара и изазива храмање у задњем делу тела да би на крају прешло у гегање.
ФРАКТУРА
Ако је дошло до фрактуре, снажан бол ће спречити сваку употребу повређеног екстремитета, те се може запазити ненормална покретљивост у области области изломљених сегмената и пуцкетања врхова костију.
Лечење: Не би требало да се померају повређени екстремитети и треба их имобилисати пре одласка код ветеринара.
ЗНАЦИ НА КОЖИ
АПСЦЕС
Уколико дође до туче (уједа, огреботина) са неким другим псом или мачком, пас може добити апцес након неколико дана. Повређено место отиче, затим се апцес избуши и истече гној.
Лечење: То место треба очистити и ставити антисептички раствор кап по кап. Уколико је пас малаксао, не једе и има повишену температуру, највроватније ћете морати да му дате антибиотике.
БУБУЉИЦЕ
Могу се запазити ситне бубуљице, па и мали чиреви на кожи стомака. Највероватније је тада реч о пиодерматитису, бактеријској инфекцији коже.
Лечење: Пиодермитис се лечи са антисептицима и антибиотицима.
СВРАБ
Лечење: Треба прегледати кожу и длаку када се појави свраб и утврдити да ли има бува, с обзиром да су оне најчешћи узрок свраба. Некада је видљив само нихов измет у облику ситних тачкица расутих по длаци, посебно дуж линије леђа и задњег дела тела – уколико се ставе на лист папира и уквасе, поцрвенеће. Поједине расе паса су алергичне на ујед буве, као што је немачки овчар, те могу за неколико сати да добију озбиљан екцем у виду читаве плоче на задњем делу тела.
АНАЛНИ СВРАБ
Често се јавља код пса који грицка свој анус или вуче и трља свој стражњи део о земљу. Овај свраб може бити узрокован присуством цревних паразита или зачепљењем аналних жлезди.
Лечење: Ветеринар ће исцедити ове жлезде, притискањем обода ануса. Треба дезинфиковати то место, дати антибиотике и извршити хируршку интервенцију по потреби.
ОПАДАЊЕ ДЛАКЕ
Губитак длаке на појединим местма може бити природна последица интензивног чешања које изазива хабање длаке. Уколико појава делова без длаке није узрокована чешањем, можда је реч о микози (кружна оголела места, пречника неколико сантиметара), или неке хормонске болести (хипотиреозис, хиперкортицизам, поремећај равнотеже сексуалних хормона) – опште губљење длаке на целом телу и симетрично.
Лечење: Најчешће се код лечења микоза користе лекови против гљивица који се узимају или оралним путем, или се користе локално. Уколико је микоза захватила цело тело, најбоље је да пса окупате у антигљивичном раствору. Ако се сумња на дерматозу ендокриног порекла, неопходно је урадити стимулације тироиде или надбубрежних жлезда.
ЗНАЦИ ОБОЉЕЊА ОЧИЈУ
Требало би да власник обрати пажњу на око које сузи. Можда је у питању коњуктивитис (инфективни или алергијски), често не тако озбиљан, али и обољење рожњаче, инфламаторног (кератитис) или трауматског (улцер) порекла, често код раса буљавих очију (пекинезера, боксера или булдога). Уколико је око модро, можда је реч о замућености сочива (катаракта) или његовог отока који је чест у случајевима кератитиса. Отекла болна јабучица уз слабљење вида представља знак глаукома.
Лечење: Ако ови знаци потрају, неопходно је обратити се ветеринару. Неки пси могу и да изгубе вид уколико се не реагује на време. То би могло бити изазвано повредом мрежњаче (атрофијом или упалом) или целебралном лезијом. У том случају дијагноза изискује додатна испитивања (електроретинографија, скенер) која ће ветеринар прописати.
ЗНАЦИ ОБОЉЕЊА УХА
Уколико пас чеше ухо или ако приметите црнкасти церумен неугодног мириса, врло је вероватно да пати од ушне шуге. Свраб и често трешење главом могу бити последице пуцања крвног суда у усној шкољци. Уз то се јавља и појава хематома на који указује отекло и опуштено ухо.
Бактеријске инфекције су често узрок акутних или хроничних болних отититса, услед чега пас повремено нагиње главу на ону страну где му је болно ухо. Преглед ушног канала открива присуство течности која може бити гнојава.
Лечење: Треба што пре започети са лечењем ових обољења, с обзиром да се могу брзо проширити на средње ухо и изазвати поремећај равнотеже.
ВЕТЕРИНАРСКЕ УСЛУГЕ
Немојте ненајављено одлазити код ветеринара, већ се на време распитајте када прима пацијенте, да ли долази по позиву и, уколико не, да ли треба посету заказати.
У ЧЕКАОНИЦИ
Држите пса на повоцу и ставите му корпу уколико је агресиван према другим животињама или људима.
КАРТОН
Уколико је то прва посета ветеринару, он ће отворити картон где ће уписати Ваше податке, и детаље о Вашем псу (пасмина, старост, серија, тетовир број, вакцинације, болести и претходне хируршке интервенције).
ЗА ВРЕМЕ ПРЕГЛЕДА
Поставите пса на сто за преглед и будите спремни да реагујете уколико покуша да испољи било кој вид агресивности. Уколико не носи корпу, ставите му повез око њушке, предострожности ради. За време прегледа будите поред свог пса.
ХИРУРШКА ИНТЕРВЕНЦИЈА
Уколико треба да буде хоспитализован, оставите му неки чаршав који ће мирисати на Ваш дом, или неку играчку.
На време сазнајте у које време можете отићи код ветеринара. Уколико ветеринар процени да је псу неопходна хируршка интервенција, захтеваће да га доведете ујутру празног стомака. Зависно од комплексности операције, пса ћете преузети исте вечери или сутрадан. Анестезија се даје интравенозно.
Понекад се употребљава цевчица (угради се у душник) и анестетик се да у гасовитом стању. Понекад ћете морати да доводите пса два до три дана на контролу завоја. Шавови се скидају десет дана после операције.
ПОСЛЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ
Уколико је Ваш пас имао интервенцију на глави (очи, уши, њушка) највероватније ће носити пластичну крагну око врата, што ће га спречити да се чеше. Не смете је скидати, чак и када се пас понаша избезумљено и покушава да је скине. Не брините, навићи ће се за неколико сати.
